Сваки почетак је тежак?
Пре ће бити да је болно смешан. Изгубила сам драгоцни сат само на припреме писања, и наравно да сад не могу да пишем о теми због које сам уопште и решила да се региструјем овде, ал оставићу то за неки други пут.
И последња провера. Кафа? Ту. Цигарете? Ту. Упаљач (редовно га затурим)? Ту. Телефони? При руци. И крећем.
Одакле се уопште појавила идеја да пишем блог? То тако не личи на мене, обично све дијалоге између мојих 17 ЈА, вешто сакријем иза 75 брава душе. Не дам ни да провире, савршено су обезбеђени у некој врсти логора, да се тамо радују, цвиле, плачу, хистерично смеју, бесне... У принципу сваком мом ЈА је све дозвољено, док се не побуне. Тад обично спроведем тиранију познату у народу као фолирање, и опет их потлачим. Најбезбеднији су ипак кад их нико не спозна.
Али да се вратим на то одакле ми идеја? Искрено верујем да постоји планета идеја. Нешто попут ове наше Земље. Мислим да чак и код њих постоје земље трећег света, чији су становници вероватно идеје које су повремено посећивале Хитлера. Елем, пошто је њихова планета много развијенија од ове плаве на којој ми обитавамо оне посећују нас , а не ми њих. Могуће је да су неке и протеране, па су дошле да нама јадним Земљанима загорчавају живот. То би могло бити врло вероватно, јер као што знамо све на овом свету је нечија идеја. Ту постоји једна зачкољица, из неког непознатог разлога опште прихваћене буду баш оне лоше идеје. Евидентно је да смо уништили ову велику каменчину по којој шетамо, и ко је крив за то? Па наравно идеја која је посетила оног човеколиког примата , па му је уредно саопштила како треба да сиђе са дрвета , као да му је нешто фалило међу гранама. И он наравно одшета до мрачне пећине и спава на камену, уместо да се сунча на грани и ужива у панорами. После тог догађаја посећивале су нас које какве идеје, али смо у принципу остали на том нивоу. Реално и данас поједини примерци ударе супротан пол по глави и одвуку га у јазбину због бриге о продужетку врсте, а остатак популације има префињенији, љигавији приступ, са наравно истим исходом.
Ето докле су нас идеје довеле. Па се ја питам , да није ова о писању блога случајно свратила код мене уместо код комшинице поред? Сад кад је ту, и кад се већ толико наврзла ,морала сам да је угостим. Идем сад да закажем ванредно заседање оним горе поменутим 17 ЈА па нек они одлуче да ли је добра или лоша идеја, и шта нам је даље чинити с њом.